Povratak na dedovinu često nosi i emociju i rizik. Međutim, primer Krivovirskog vilajeta pokazuje kako se lična porodična priča može pretvoriti u održiv i autentičan biznis. U ovom seoskom domaćinstvu spoj prirode, rada i savremenih ideja privlači sve veći broj posetilaca, nudeći sliku seoskog turizma kakav bi mogao obeležiti budućnost.
Povratak iz grada na dedovinu
Aleksa i Rastko Jovanović odlučili su da se iz Niša vrate na porodično imanje, gde je njihov deda nekada sagradio kuću. Porodica je kasnije započela izgradnju dodatnog objekta sa idejom da postane restoran, a povratak na selo bio je, kako kaže Aleksa Jovanović, prirodan nastavak započetog posla.
Braća su rodom iz Aleksinca, ali su odrasli u Nišu, odakle je njihova majka. Upravo iz tog grada vratili su se na imanje kako bi završili ono što je porodica ranije započela i razvili sopstveni projekat u Krivovirskom vilajetu.
Pica inspirisana komplet lepinjom
U ponudi restorana trenutno su pice koje su, kako kažu, već počele da stiču dobar glas među gostima. Jedno od jela koje izdvajaju kao zaštitni znak lokala jeste pica inspirisana komplet lepinjom – specijalitetom ovog kraja, priča Rastko Jovanović.
Priprema se sa kajmakom i jajetom na pica testu, koje se peče u pica-peći, a zatim preliva pretopom od mešanog jagnjećeg i svinjskog mesa uz dodatak kraškog suvog vrata.
Posebnost pica koje prave, objašnjavaju, leži u testu koje odležava 24 sata, zatim se ponovo mesi i ostavlja da odstoji još jednu noć pre pečenja.
Planovi za proširenje
Pored restorana, domaćinstvo trenutno ima i jednu smeštajnu jedinicu, ali planovi predviđaju proširenje kapaciteta i izgradnju još jednog objekta kako bi mogli da prime veći broj gostiju.
U planu je i otvaranje koncept prodavnice u kojoj će se naći grafike, crteži i printovi, kao i garderoba brenda „Štakorz“, koji postoji već više od decenije. Među proizvodima će se naći duksevi, majice, ali i šoljice za espreso, otkriva Aleksa Jovanović.
Aleksa i Rastko kažu da njihovi prijatelji često dolaze u Krivovirski vilajet i sa zanimanjem prate njihov rad. Iako se još niko nije odlučio da krene istim putem i vrati se na dedovinu, mnogi, prema Aleksinim i Rastkovim rečima, razmišljaju o toj ideji i raspituju se o imanjima u okolini.