Lovačko udruženje jedna je od prepoznatljivih odlika ovog kraja. U ravnici, gde se priroda i čovek vekovima susreću, lovci imaju posebnu ulogu – ne samo u lovu, već i u brizi o divljači i očuvanju lovišta. Posetili smo Lovačko udruženje u Zrenjaninu kako bismo saznali kako izgleda jedan njihov radni dan i koliko je zahtevan posao koji obavljaju.
Više od hiljadu članova u tri lovišta
Lovačko udruženje prostire se na oko 21.000 hektara. Organizovano je kroz 22 lovačka društva i podeljeno na tri lovišta: Begij jug, Begij sever i Tisa. Udruženje broji nešto više od hiljadu redovnih članova, kaže upravnica lovišta Lovačkog udruženja Grada Zrenjanina Milena Romanelli.
Reč je o razgranatom sistemu u kojem svako ima svoje obaveze – od brige o terenu do organizacije aktivnosti i rešavanja problema na terenu. Upravljanje tolikim prostorom zahteva stalno prisustvo u prirodi i dobru koordinaciju među članovima.
Fazanerija i briga o podmlatku
U okviru udruženja postoji i fazanerija, odnosno prihvatilište za fazane. Jedan objekat prostire se na oko 3.000 kvadratnih metara, od čega je 500 kvadrata pokrivenog, a oko 2.500 kvadrata otvorenog prostora. Trenutno se u prihvatilištu nalazi između 1.300 i 1.400 fazana.
Pored toga, udruženje ima još jednu fazaneriju u selu, gde se nalaze tri inkubatora i jedan valionik. U jednom turnusu moguće je proizvesti i do 12.000 fazanskih pilića, a godišnje se organizuju dva do tri takva ciklusa.
Dan u prirodi – između odgovornosti i ljubavi
Radni dan u lovačkom društvu najčešće se provodi na terenu. Posebno je odgovoran posao upravnice, koja mora da reaguje u slučaju štete od divljači, izađe na lice mesta, proceni situaciju i sazove komisiju radi rešavanja problema.
Česti su i slučajevi saobraćajnih nezgoda u kojima učestvuje divljač, što dodatno zahteva prisustvo i angažovanje lovaca. Briga o lovištu podrazumeva i kontrolu hranilica i pojilišta, proveru da li su obnovljeni i da li divljač ima dovoljno hrane i vode.
Iako odlazi u lov, upravnica kaže da joj to nije primarna obaveza. „Volim prirodu, volim lov i volim da se staram o divljači. Važno mi je da znam da je sve u lovištu uređeno i da su uslovi za divljač dobri“, ističe Milena Romanelli.
U ravnici oko Zrenjanina lov nije samo tradicija, već i odgovornost. Za članove udruženja, dan proveden u prirodi nije samo obaveza, već način života.
